Архитектура електроенергетског система
Електроенергетски систем Републике Србије представља сложену техничку структуру саздану од три функционалне целине: производног подсистема, преносног подсистема и дистрибутивног подсистема. Свака од ових целина функционише по посебним регулаторним режимима и под надзором различитих институционалних актера.
Производни подсистем
Производни подсистем Србије почива на три кључна ослонца: термоенергетским постројењима на домаћи лигнит, хидроенергетским постројењима на Дунаву, Дрини и другим рекама, те растућем сегменту обновљивих извора (ветар, сунце, биомаса).
Укупни инсталисани производни капацитети крајем 2025. године износили су приближно 7 100 МW. Термоенергетска постројења у оквиру ЕПС-а заузимала су капацитет од 3 800 МW, хидроелектране 2 830 МW, а обновљиви извори у систему достигли су 735 МW.
| Врста постројења | Инсталисани капацитет (МW) | Удео у производњи (%) | Број постројења |
|---|---|---|---|
| Термоелектране (лигнит) | 3 800 | 53,4 | 4 |
| Хидроелектране | 2 830 | 29,1 | 16 |
| Ветропаркови | 735 | 10,8 | 11 |
| Соларне електране | 290 | 6,7 | 7+ |
Преносни подсистем
Преносни систем Србије функционише на три напонска нивоа: 400 кV (магистрална мрежа), 220 кV (регионална интерконекција) и 110 кV (регионална дистрибуција). Укупна дужина далековода преносног система износи 8 347 км, а у систему функционишу 97 трансформаторских станица.
Кључни преносни чворови налазе се у Београду (ТС Земун, ТС Врчин), Крагујевцу (ТС Крагујевац 2), Нишу (ТС Ниш 2) и Новом Саду (ТС Нови Сад 3), чиме се обезбеђује покривеност главних потрошачких центара.
Дистрибутивни подсистем
Дистрибутивни систем Србије обухвата 24 дистрибутивна предузећа груписана у пет дистрибутивних рејона под окриљем ЕДС-а (Електродистрибуција Србије). Укупна дужина дистрибутивних водова прелази 170 000 км, а систем опслужује преко 3,6 милиона крајњих купаца.
Интерконекција и регионална повезаност
Србија је интегрисана у Европску интерконективну мрежу ENTSO-E и повезана са свим суседним системима. Тренутно постоји 15 далековода за интерконекцију са суседним земљама:
- Мађарска — 3 далековода (400 кВ и 220 кВ)
- Румунија — 4 далековода (400 кВ и 220 кВ)
- Бугарска — 2 далековода (400 кВ)
- Северна Македонија — 2 далековода (400 кВ)
- Босна и Херцеговина — 2 далековода (400 кВ и 110 кВ)
- Хрватска — 1 далековод (400 кВ)
- Косово* — 1 далековод (400 кВ)
Укупан преносни капацитет интерконекције (NTC) у 2024. години износио је 3 200 МW увозни и 2 950 МW извозни, чиме Србија остаје значајан транзитни чвор регионалне електроенергетске мреже.
Регулаторни и институционални оквир
Енергетски сектор Србије регулисан је Законом о енергетици из 2021. године (са изменама 2024.) и актима Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС). Институционална структура обухвата:
- АЕРС — независни регулатор, издаје лиценце, надзире тарифе и прате правила о приступу мрежи
- ЕМС АД — независни оператор преносног система (ОПС)
- ЕДС АД — оператор дистрибутивног система (ОДС)
- ЕПС АД — доминантни производни субјект
- МЕРЕ — Министарство рударства и енергетике, одговорно за енергетску политику
Напомена: Сви подаци приказани у овом чланку преузети су из јавно доступних извора — публикација АЕРС, годишњих извештаја ЕМС АД и ENTSO-E статистика. Rolvuqix не врши независна теренска мерења.