Структурне промене у производном миксу
Шестогодишњи период 2020–2026. обележен је постепеним, али структурно значајним помаком у производном миксу електроенергетског система Србије. Удео термоенергетике са лигнитом опао је са 61,2% у 2020. на 53,4% у 2025. години — пад за 7,8 процентних поена у шест година.
Паралелно са тим, сегмент обновљивих извора енергије (ОИЕ) бележи убрзани раст: са 10,3% у 2020. на 17,5% у 2025. години. Овај раст примарно је вожен ветроенергетиком, која је у наведеном периоду утростручила свој инсталисани капацитет са 254 МW на 735 МW.
| Година | Термо (%) | Хидро (%) | ОИЕ (%) | Укупно (ТWh) | Нето увоз/извоз |
|---|---|---|---|---|---|
| 2020. | 61,2 | 28,5 | 10,3 | 33,1 | +1,4 ТWh |
| 2021. | 59,7 | 27,8 | 12,5 | 34,6 | +0,9 ТWh |
| 2022. | 58,4 | 26,1 | 15,5 | 35,2 | -0,3 ТWh |
| 2023. | 56,1 | 27,9 | 16,0 | 35,1 | +0,4 ТWh |
| 2024. | 54,2 | 28,7 | 17,1 | 36,2 | +1,1 ТWh |
| 2025.* | 53,4 | 29,1 | 17,5 | 36,8 | +1,3 ТWh |
Трендови потрошње
Укупна потрошња електричне енергије у Србији показује умерен раст, са просечном годишњом стопом повећања од 1,3% у периоду 2020–2025. Потрошња домаћинства чини 39% укупне потрошње, индустрија 44%, а остале категорије 17%.
Значајан тренд је повећање вршних оптерећења, нарочито зимских максимума, услед раста броја клима уређаја и електричних грејалица. Вршно оптерећење у систему 2025. године износило је 5 840 МW (јануар), наспрам 5 210 МW у 2020.
Инвестициони трендови
Укупне инвестиције у енергетску инфраструктуру у Србији достигле су 312 млрд. РСД у 2025. години, уз очекивани раст на 340+ млрд. РСД у 2026. Структура инвестиција:
- Реконструкција преносне мреже — 38% (118,6 млрд. РСД) — далеководи, ТС, аутоматизација
- Нови ОИЕ капацитети — 29% (90,5 млрд. РСД) — ветропаркови, соларне електране
- Дистрибутивна мрежа — 22% (68,6 млрд. РСД) — кабловизација, smart grid
- Производна постројења — 11% (34,3 млрд. РСД) — реконструкција блокова, ТЕ Костолац Б3
Ветроенергетски тренд
Ветроенергетика представља најдинамичнији сегмент раста у српском електроенергетском систему. Са свега 170 МW у 2017. години, инсталисани капацитет достигао је 735 МW до краја 2025. године. У поступку прикључења или изградње налазе се пројекти са додатних 480 МW, а у планском поступку још 1 200 МW.
Кључни ветропаркови по капацитету и периоду изградње:
- ВП Пландиште — 102 МW (2016.) — Банат
- ВП Кошава — 77,5 МW (2019.) — Подунавље
- ВП Ветрен — 66 МW (2020.) — Пиротски крај
- ВП Костолац — 105 МW (2021.) — Браничевски округ
- ВП Кривача — 74 МW (2022.) — Алексиначки крај
Рolvuqix прати ветроенергетску динамику квартално. Сви подаци о прикљученим капацитетима базирани су на Регистру произвођача електричне енергије из ОИЕ Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС).
Соларна енергија: тренд убрзаног раста
Соларна фотонапонска енергетика бележи драматичан раст, нарочито у категорији тзв. prosumera (произвођача-потрошача). У периоду 2022–2025. инсталисани соларни капацитет у Србији нарастао је са 38 МW на 290 МW, захваљујући регулаторним промјенама (увођење мреже мерења нето потрошње) и значајном паду цена соларних панела.