Термоелектране на лигнит — кичма производног парка
Термоелектране на лигнит представљају основни стуб производног парка ЈП Електропривреда Србије. Четири велика енергетска комплекса — ТЕНТ А, ТЕНТ Б, ТЕ Колубара и ТЕ Костолац — обезбеђивала су у 2024. години преко 53% укупне националне производње електричне енергије. Сви комплекси интегрисани су са рудницима лигнита у непосредном суседству (Колубарски и Костолачки угљени басени), чиме је обезбеђена гарантована снабдевеност горивом.
| Постројење | Број блокова | Инст. снага (МW) | Просечна расположивост | Год. пуштања |
|---|---|---|---|---|
| ТЕ Никола Тесла А (ТЕНТ А) | 6 | 1 650 | 71% | 1970–1984. |
| ТЕ Никола Тесла Б (ТЕНТ Б) | 2 | 1 240 | 74% | 1983–1985. |
| ТЕ Колубара А | 4 | 210 | 55% | 1962–1971. |
| ТЕ Костолац А | 2 | 210 | 63% | 1967–1969. |
| ТЕ Костолац Б | 2 | 160 | 69% | 1984–1991. |
| Укупно термо | 16 | 3 470 | 68% | — |
Стање блокова и перспективе
Просечна старост термоенергетских блокова у Србији прелази 40 година. Упркос редовном одржавању, значајан број блокова остарелих технологија суочава се са растућим трошковима одржавања и нижом расположивошћу. Блокови А3–А6 ТЕНТ-а и сви блокови ТЕ Колубара А и Костолац А разматрају се у контексту планова за поступно искључивање до 2035. године у складу са НЕП-ом Србије и регулаторним притиском Уговора о Енергетској заједници.
ТЕНТ Б1 и Б2, са инсталисаном снагом 620 МW по блоку, представљају технолошки напредније и ефикасније постројење са дужим животним веком. Инвестиције у рехабилитацију флу-гас десулфуризатора на ТЕНТ Б укупне вредности преко 200 млн. евра реализоване су у периоду 2019–2022. године и омогућавају пословање у складу са стандардима ЕУ до краја техничког века блокова.
Хидроелектране — стратешки флексибилни ресурс
Хидроенергетски производни парк Србије карактерише висока инсталисана снага (2 095 МW) и значајна флексибилност рада, нарочито важна за балансирање производне варијабилности ОИЕ. Кичму хидроенергетике чини каскада на Дунаву — ХЕ Ђердап I (1 026 МW) и ХЕ Ђердап II (270 МW), са 33 Kaplan турбоагрегата укупно.
| Хидроелектрана | Река | Инст. снага (МW) | Год. производња (GWh) | Пуштање |
|---|---|---|---|---|
| ХЕ Ђердап I | Дунав | 1 026 | 5 100–6 400 | 1972. |
| ХЕ Ђердап II | Дунав | 270 | 1 200–1 600 | 1985. |
| ХЕ Бајина Башта | Дрина | 363 | 940–1 380 | 1966. |
| ХЕ Зворник | Дрина | 96 | 450–590 | 1955. |
| ХЕ Власина | Власина | 128 | 280–420 | 1954. |
| Остале МХЕ | Разне реке | 212 | 490–680 | Разл. |
| Укупно хидро | — | 2 095 | ~10 200 | — |
Раст ОИЕ капацитета
Обновљиви извори енергије доживели су снажан раст инсталисаних капацитета у периоду 2020–2025. Ветропаркови су са 207 МW у 2020. нарасли на 735 МW у 2025. години, са пројектима у изградњи и припреми укупне снаге преко 1 800 МW. Соларни капацитети достигли су 380 МW у 2025, уз напомену да је раст изузетно динамичан услед масовне изградње кровних и балконских система, те пројеката у категорији 1–10 МW.
Аналитичка напомена: Сви подаци о капацитетима и производњи засновани су на јавно доступним извештајима ЈП ЕПС и Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС). Rolvuqix не поседује уговорне односе са ЈП ЕПС нити је пружалац енергетских услуга.