400 кV — Кичма преносног система
Мрежа 400 кV представља главни стуб преносног система Србије. Са 3 840 км далековода, повезује кључне производне тачке (ТЕНТ, TE Костолац, ХЕ Ђердап) са великим потрошачким центрима (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац) и интерконективним прелазима са суседним системима. Главни далеководни коридори 400 кV пролазе дуж три осовине: север–југ (Суботица–Ниш), исток–запад (Пожаревац–Обреновац–Зворник) и дијагонале преко Мачве.
Критична тачка 400 кV мреже је чвор Обреновац — Пожаревац, где се укрштају токови из два највећа термоенергетска комплекса. Постојећи капацитет ове трасе анализиран је као потенцијално уско грло у сценаријима максималне производње ТЕНТ-а и ТЕ Костолац, нарочито при отказу паралелних водова.
Трансформаторске станице 400 кV
Систем располаже са 14 трансформаторских станица 400/220 кV и 400/110 кV распоређених у кључним чворовима. Старосна структура опреме је критичан фактор — значајан удео трансформатора у службу је ушао у периоду 1975–1985, те је приближио краје техничког века. Програм замене трансформатора у приоритетним станицама покренут је 2024. год., а обухвата 6 приоритетних локација.
| Трансформаторска станица | Напон (кV) | Снага (МVА) | Год. изградње | Статус |
|---|---|---|---|---|
| ТС Обреновац | 400/220/110 | 2×300 | 1978 | Реконструкција |
| ТС Земун | 400/110 | 2×300 | 1982 | У функцији |
| ТС Пирот | 400/110 | 2×200 | 1985 | У функцији |
| ТС Ниш 2 | 400/110 | 2×300 | 1990 | У функцији |
| ТС Суботица 2 | 400/110 | 2×200 | 1980 | Планирана замена |
| ТС Краљево 3 | 400/110 | 2×200 | 1983 | Реконструкција |
220 кV — Регионалне интерконекције
Мрежа 220 кV, укупне дужине 2 110 км, служи за регионалне интерконекције унутар система и повезивање са неким суседним системима (нарочито Bosnom и Hercegovina). Ова мрежа је у постепеном функционалном уклањању из активне употребе — европски тренд иде у смеру директног прелаза са 110 кV на 400 кV, при чему 220 кV губи оправдање. ЕМС АД анализира поједина преусмеравања токова које би омогућиле потпуно искључивање одређених 220 кV водова у хоризонту 2030–2035.
110 кV — Регионална дистрибуција
Мрежа 110 кV, са 2 397 км далековода, представља интерфејс између преносног и дистрибутивног система. На том напонском нивоу врши се прикључење нових ОИЕ производних капацитета испод 50 МW, те напајање регионалних центара. Управо на овом нивоу бележе се највећа системска оптерећења услед раста ОИЕ прикључења, а ограничен расположиви капацитет представља главну баријеру за нове произвођаче у читавим регионима Источне и Западне Србије.
Преносна уска грла — идентификоване локације
Интерконективни водови са суседним системима
| Суседни систем | Број водова | Напон | Технички капацитет |
|---|---|---|---|
| Мађарска (MAVIR) | 2 | 400 кV | 1 200 МW |
| Румунија (Transelectrica) | 2 | 400 кV | 1 000 МW |
| Бугарска (ESO) | 2 | 400 кV | 950 МW |
| БиХ (NOSBiH) | 4 | 220/110 кV | 600 МW |
| Северна Македонија (MEPSO) | 2 | 400 кV | 800 МW |
| Хрватска (HOPS) | 1 | 400 кV | 500 МW |
| Црна Гора (CGES) | 1 | 400 кV | 400 МW |
Аналитичка напомена: Технички подаци о преносним капацитетима засновани су на јавним документима ENTSO-E и ЕМС АД. Стварни расположиви капацитети (ATC/NTC) варирају у зависности од погонских услова и одлука системских оператора.