Преносна мрежа Србије — Анализа 400/220/110 кV

Магистрална мрежа

400 кV — Кичма преносног система

Мрежа 400 кV представља главни стуб преносног система Србије. Са 3 840 км далековода, повезује кључне производне тачке (ТЕНТ, TE Костолац, ХЕ Ђердап) са великим потрошачким центрима (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац) и интерконективним прелазима са суседним системима. Главни далеководни коридори 400 кV пролазе дуж три осовине: север–југ (Суботица–Ниш), исток–запад (Пожаревац–Обреновац–Зворник) и дијагонале преко Мачве.

Висококонапонски 400кВ далековод са масивним металним стубовима у пољопривредном пејзажу Српске равнице, са провидним небом у позадини — 400 кV далековод у Централној Србији — магистрални коридор преносног система

Критична тачка 400 кV мреже је чвор Обреновац — Пожаревац, где се укрштају токови из два највећа термоенергетска комплекса. Постојећи капацитет ове трасе анализиран је као потенцијално уско грло у сценаријима максималне производње ТЕНТ-а и ТЕ Костолац, нарочито при отказу паралелних водова.

Трансформаторске станице 400 кV

Систем располаже са 14 трансформаторских станица 400/220 кV и 400/110 кV распоређених у кључним чворовима. Старосна структура опреме је критичан фактор — значајан удео трансформатора у службу је ушао у периоду 1975–1985, те је приближио краје техничког века. Програм замене трансформатора у приоритетним станицама покренут је 2024. год., а обухвата 6 приоритетних локација.

Трансформаторска станица	Напон (кV)	Снага (МVА)	Год. изградње	Статус
ТС Обреновац	400/220/110	2×300	1978	Реконструкција
ТС Земун	400/110	2×300	1982	У функцији
ТС Пирот	400/110	2×200	1985	У функцији
ТС Ниш 2	400/110	2×300	1990	У функцији
ТС Суботица 2	400/110	2×200	1980	Планирана замена
ТС Краљево 3	400/110	2×200	1983	Реконструкција

Извор: Rolvuqix на основу Плана развоја преносног система ЕМС АД. Одабране станице, непотпуна листа.

220 кV — Регионалне интерконекције

Мрежа 220 кV, укупне дужине 2 110 км, служи за регионалне интерконекције унутар система и повезивање са неким суседним системима (нарочито Bosnom и Hercegovina). Ова мрежа је у постепеном функционалном уклањању из активне употребе — европски тренд иде у смеру директног прелаза са 110 кV на 400 кV, при чему 220 кV губи оправдање. ЕМС АД анализира поједина преусмеравања токова које би омогућиле потпуно искључивање одређених 220 кV водова у хоризонту 2030–2035.

110 кV — Регионална дистрибуција

Мрежа 110 кV, са 2 397 км далековода, представља интерфејс између преносног и дистрибутивног система. На том напонском нивоу врши се прикључење нових ОИЕ производних капацитета испод 50 МW, те напајање регионалних центара. Управо на овом нивоу бележе се највећа системска оптерећења услед раста ОИЕ прикључења, а ограничен расположиви капацитет представља главну баријеру за нове произвођаче у читавим регионима Источне и Западне Србије.

Преносна уска грла — идентификоване локације

Критично уско грло — Западна Србија

Коридор Зворник — Обреновац

Максималне потрошачке вредности у Западној Србији уз истовремену производњу ХЕ Зворник достижу граничне вредности пропусног капацитета постојећих водова. Планирана изградња паралелног 400 кV вода у периоду 2025–2027.

Системско ограничење — Северна Србија

Прикључни капацитет за ОИЕ у Бачкој

Равничарски терен Бачке идеалан је за соларне паркове, али расположиви прикључни капацитет 110 кV мреже у том подручју ограничен је на свега 240 МW нових прикључења до 2027. Потребна надградња 3 ТС.

Дугорочно ограничење — Источна Србија

Прикључак ХЕ Ђердап на 400 кV мрежу

Тренутна конфигурација прикључка Ђердапа I у систем путем 220 кV чворишта анализира се као дугорочно ограничење. Студија оправданости модернизације прикључка на 400 кV у поступку израде.

Интерконективни водови са суседним системима

Суседни систем	Број водова	Напон	Технички капацитет
Мађарска (MAVIR)	2	400 кV	1 200 МW
Румунија (Transelectrica)	2	400 кV	1 000 МW
Бугарска (ESO)	2	400 кV	950 МW
БиХ (NOSBiH)	4	220/110 кV	600 МW
Северна Македонија (MEPSO)	2	400 кV	800 МW
Хрватска (HOPS)	1	400 кV	500 МW
Црна Гора (CGES)	1	400 кV	400 МW

Технички максимални пренос — стварни расположиви капацитети зависе од тренутних услова.

Аналитичка напомена: Технички подаци о преносним капацитетима засновани су на јавним документима ENTSO-E и ЕМС АД. Стварни расположиви капацитети (ATC/NTC) варирају у зависности од погонских услова и одлука системских оператора.