Национални програм модернизације инфраструктуре
Програм модернизације електроенергетске мреже Србије представља свеобухватни инфраструктурни пројекат усклађен са стратешким циљевима Националног енергетског плана за период 2023–2035. године. Програм обухвата три кључна сегмента: реконструкцију преносне мреже, дигитализацију управљачких система и интеграцију обновљивих извора у постојећу инфраструктуру.
Регулаторни оквир за спровођење модернизације дефинисан је Законом о енергетици (Сл. гласник РС, бр. 17/2023) и Програмом развоја преносног система Електромреже Србије за период 2024–2033. године, усвојеним одлуком надлежних органа у I кварталу 2024. године.
Три стуба програма модернизације
1. Реконструкција физичке инфраструктуре
Прва фаза програма, у реализацији у периоду 2024–2027, обухвата замену дотрајале далеководне опреме, реконструкцију трансформаторских станица са технолошким опремом старијом од 35 година, те изградњу нових водова на прилазима великим урбаним центрима.
Идентификовано је 18 трансформаторских станица у преносном систему које захтевају приоритетну замену трансформатора, и то у инсталисаним капацитетима 100–400 МVА. Укупни идентификовани инвестициони потреби у физичкој инфраструктури процењени су на 82 млрд. динара у периоду 2024–2028.
Реконструкција преносне мреже није опционална — она је предуслов за прикључење нових производних капацитета, нарочито обновљивих извора чија изградња убрзано расте широм Србије.
2. Дигитализација и паметне мреже
Дигитална трансформација преносног система обухвата увођење напредних SCADA система за управљање мрежом, интеграцију система аутоматске измене конфигурације у случају квара (Smart Grid Automation), постављање напредних мерних уређаја (AMI) у дистрибутивним системима, те изградњу система за предиктивно одржавање засновано на телеметрији са терена.
Посебно значајна компонента је пројекат интеграције WAMS (Wide Area Monitoring System), који ће омогућити мониторинг стабилности преносне мреже у реалном времену на целом националном нивоу.
3. Интеграција обновљивих извора
Брзи раст инсталисаних ОИЕ капацитета захтева структурне прилагодбе преносне и дистрибутивне мреже. Прикључење ветропаркова у Поморавском и Мачванском округу захтева изградњу нових прикључних водова 110 кV и надоградњу постојећих трансформаторских станица.
Соларни паркови у Јужној и Источној Србији сусрећу се са ограниченим прикључним капацитетима дистрибутивне мреже — проблем чијем решавању ЕМС и ДИСТРИБУЦИЈА посвећују значајне инвестиционе ресурсе у периоду 2025–2028. године.
Временска динамика реализације
Улагања и финансирање
| Компонента програма | Период | Вредност (млрд. RSD) | Извор финансирања |
|---|---|---|---|
| Реконструкција ТС 400/220/110 кV | 2024–2027 | 48,3 | Сопствена средства + EBRD |
| Изградња нових далековода | 2024–2028 | 33,7 | Сопствена средства |
| SCADA/WAMS дигитализација | 2025–2029 | 18,2 | ИПА фондови ЕУ |
| AMI дистрибутивна мрежа | 2025–2030 | 21,4 | EIB кредит |
| ОИЕ прикључни водови | 2024–2028 | 29,1 | Мешовито финансирање |
| Батеријска складишта (пилот) | 2026–2028 | 7,5 | Приватни инвеститори |
ЕУ регулаторни оквир и усклађивање
Програм модернизације мреже директно је повезан са процесом прикључивања Србије Европској унији и усклађивањем са тзв. трећим енергетским пакетом ЕУ. Кључне регулаторне обавезе укључују потпуно раздвајање делатности преноса и производње електричне енергије (unbundling), имплементацију кодекса мреже у складу са ENTSO-E стандардима и успостављање транспарентног тржишта балансне енергије.
Србија је потписница Уговора о Енергетској заједници и у обавези је да имплементира европске директиве из области електричне енергије (Директива 2019/944/ЕУ), чиме се ствара регулаторни притисак за убрзање дигиталне трансформације.
Напомена: Rolvuqix прати модернизацију мреже искључиво аналитички, на основу јавно доступних планских докумената ЕМС АД, АЕРС-а и Министарства рударства и енергетике. Сва наведена улагања су процене на основу јавних докумената — нису финансијски савети нити позиви на инвестирање.