Структура националне електроенергетске мреже
Електроенергетски систем Републике Србије представља вертикално интегрисану инфраструктуру која обухвата сегменте производње, преноса високим напоном (400 кV, 220 кV, 110 кV), трансформације и дистрибуције до крајних потрошача. Систем је синхронизован и физички повезан са Европском интерконективном мрежом управљаном кроз организацију ENTSO-E.
Формалноправно, сегменти система подељени су међу следећим субјектима: производне делатности покривају ЈП Електропривреда Србије (ЕПС) са великим бројем хидроелектрана и термоелектрана, те независни произвођачи из ОИЕ сектора; преносни систем управља Акционарско друштво Електромрежа Србије (ЕМС АД) као независни системски оператор; дистрибутивном мрежом управља ЕПС Дистрибуција кроз пет регионалних предузећа.
Производни сегмент
Укупни инсталисани производни капацитети у Србији достигли су приближно 7 100 МW у 2025. години. Производни парк доминантно се ослања на термоелектране на лигнит — четири велика комплекса: ТЕНТ А (1 650 МW), ТЕНТ Б (1 240 МW), ТЕ Колубара А (210 МW) и ТЕ Костолац А и Б (370 МW). Хидроенергетски потенцијал пресудно карактеришу Хидроелектрана Ђердап I (1 026 МW) и ХЕ Ђердап II (270 МW) на Дунаву, уз низ мањих хидроелектрана.
Сегмент обновљивих извора убрзано расте — инсталисана ветроенергетска снага достигла је 735 МW крајем 2025, уз очекивани раст на преко 1 000 МW до 2027. Соларни капацитети прешли су 380 МW и бележе убрзану дифузију нарочито у малим и средњим инсталацијама.
Преносни сегмент
Преносна мрежа Србије обухвата далеководе трију напонских нивоа: 400 кV (магистрална мрежа, 3 840 км), 220 кV (2 110 км) и 110 кV (2 397 км), укупно 8 347 км. Систем укључује 97 трансформаторских станица са различитим конфигурацијама трансформатора и разводних постројења.
Управљање преносном мрежом врши ЕМС АД из Националног диспечерског центра у Београду, уз четири регионалне диспечерске јединице (Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Пожаревац) које покривају различите зоне преносног система.
Дистрибутивни сегмент
Дистрибутивна мрежа Србије обухвата 35/10/0,4 кV инфраструктуру са преко 83 000 трафо-станица. Систем опслужује приближно 3,6 милиона прикључних тачака. Губици у дистрибутивном систему износили су 11,7% у 2024. години, са трендом постепеног смањења захваљујући реконструкцији и увођењу напредних мерних уређаја.
Производни микс и трендови
| Извор енергије | Инст. снага (МW) | Производња 2024. (ТWh) | Удео (%) | Тренд |
|---|---|---|---|---|
| Термоенергетика (лигнит) | 3 470 | 19,33 | 53,4 | ↓ –5,2pp |
| Хидроенергетика | 2 095 | 10,53 | 29,1 | → Стабилно |
| Ветроенергетика | 735 | 3,91 | 10,8 | ↑ +3,1pp |
| Соларна енергија | 380 | 2,43 | 6,7 | ↑ +2,4pp |
| Биомаса и остало | 420 | 0,29 | 0,8 | → Стабилно |
| Укупно | 7 100 | 36,20 | 100,0 | ↑ +3,1% |
Трговинска позиција и интерконекција
Србија је у 2024. години остварила нето извозну позицију од 3,5 ТWh електричне енергије. Интерконективна мрежа обезбеђује физичке размене са свим суседним системима: Мађарском, Румунијом, Бугарском, Северном Македонијом, Косовом*, Боснама и Херцеговином, Хрватском и Црном Гором. Укупни прекогранични транзитни капацитети износе преко 5 000 МW.
Аналитичка напомена: Подаци о производном миксу и потрошњи прикупљени су из јавних годишњих извештаја АЕРС-а и ENTSO-E Transparency Platform-а. Rolvuqix их аналитички обрађује без комерцијалних интереса.