Извори електричне енергије у Србији

Структура извора електричне енергије у Србији

Производни микс електричне енергије у Србији доживљава значајне структурне промене у периоду 2019–2025. Удео термоенергетике из лигнита пао је са 64% у 2019. на 53,4% у 2024. години, уз паралелни раст обновљивих извора са 10,5% на 17,5% у истом периоду. Иако је промена значајна, Србија и даље остаје међу европским земљама са највишим уделом угља у производном миксу.

Лигнит — доминантан, али опадајући извор

Лигнит (смеђи угаљ) остаје примарно гориво за производњу електричне енергије у Србији. Колубарски угљени басен, са резервама процењеним на преко 2 млрд. тона лигнита, и Костолачки басен обезбеђују гориво за термоелектране у непосредном суседству. Просечна калоричност лигнита из Колубарe износи 7 500–8 500 кЈ/кг, а из Костолца 9 200–10 500 кЈ/кг.

Перспектива лигнита директно је повезана са климатском политиком — обавезама у оквиру Зеленог договора ЕУ, Уговора о Енергетској заједници и Националног плана за климатске промене Србије. Очекује се постепено искључивање старијих термоенергетских блокова из производног парка до 2035. године, уз паралелно подизање нових ОИЕ капацитета и развој гасне инфраструктуре.

Хидроенергетика — стабилан кичмени ресурс

Хидроенергетика обезбеђује стабилних 29% националне производње у просечним хидролошким годинама, уз значајне варијације у зависности од водостаја. Каскада Ђердап I и II на Дунаву представља стратешки ресурс са годишњом производњом 6 300–8 000 GWh, нарочито вредан због флексибилности рада Kaplan-турбина у режиму балансирања мреже.

Додатни хидроенергетски потенцијал на рекама Србије процењен је на 12–14 TWh годишње, при чему велики удео представљају мали потенцијали (до 10 МW) на планинским водотоцима. Изградња нових великих ХЕ практично нема простора без значајних животних последица, те је фокус на реконструкцији постојећих и изградњи малих хидроелектрана.

Ветроенергетика — најбржи раст

Ветроенергетика бележи најдинамичнији раст међу обновљивим изворима у Србији. Инсталисана снага нарасла је са свега 2 МW у 2015. на 207 МW у 2020. и 735 МW крајем 2025. године. Активни ветропаркови у Србији лоцирани су у Поморавском, Мачванском и Нишавском округу, уз доминацију Vojvođанских локација у приоритетном листу нових пројеката.

Соларна енергија — убрзана дифузија

Соларна енергија доживљава изузетно динамичан раст инсталисаних капацитета у периоду 2022–2025. Поред великих соларних паркова у Южној и Источној Србији (локације са сунчевим зрачењем 1 400–1 500 кWh/м²/год), посебно је значајан раст малих и кровних соларних система — домаћинства и правна лица до 6 кW. Пројектовани раст укупних соларних капацитета до 2030. процењен је на 1 500–2 000 МW.

Системска интеграција соларне производње захтева прилагодбу балансног механизма тржишта, нарочито управљање пиком производње у поподневним сатима и потребним флексибилношћу из хидроелектрана и складиштења.

Биомаса и остали обновљиви извори

Биомаса учествује са скромних 0,8% у производном миксу, углавном кроз когенерациона постројења у прехрамбеној индустрији и шумарству. Потенцијал биомасе у Србији, нарочито из пољопривредних остатака (слама пшенице, кукурузовина), процењен је на значајно веће вредности, али је реализација ограничена регулаторним и финансијским баријерама. Геотермална енергија, биогас и мале ХЕ заједно учествују са испод 0,5% у укупном производном миксу.